Investiranje i kockanje, razdvoji mi to ako može

Kada se krajem 90-ih godina XX veka pojavio film Pokeraši (sa Met Dejmonom u glavnoj ulozi), bacio je jedno drugačije svetlo na kartašku igru poker. Poker se smatra(o) kockarskom igrom, igrom u kojoj to ko će pobediti dominantno određuje sreća. Ipak, pokazuje se da neki kvaliteti, poput neiskazivanja facijalnih ekspresija, kontrole govora, i svih drugih pokreta, određenog igrača stavljaju u položaj gde mu šanse za uspeh rastu. A posebno ako je i u stanju da „čita“ lica, pokrete, ponašanje drugih igrača. Ako imate nekoga ko mnogo češće pobeđuje u igri gde je sreća percipirana kao dominantan/preovlađujući faktor, da li je ta osoba neki Đoković/Jokić pokera ili prosto baš ima sreće?

Ipak, kada pričamo o kockanju i kockarima, mislim da nam ne pada na pamet osoba koja kontroliše svoje emocije i ponašanje, dok čeka grešku protivnika, neki Boža zvani Pub iz Balaševićeve pesme. Kockanje sa pravom povezujemo sa impulsivnošću i zavisnošću, sa gubitkom kontrole. Tu se gube kuće i imanja, i malo je onih koji su u stanju da izađu iz tog „začaranog“ kruga. I u svetu investicija/berzanskog trgovanja postoje ljudi koji manično trguju, ubeđeni da „pobeđuju tržište“, bez adekvatnih „osigurača“ ako krene nešto po zlu (Svaka strategija trgovanja bi trebalo da ima i neki vid limitiranja gubitaka ukoliko se desi značajno negativno odstupanje od naših očekivanja. Strategija koja nas sprečava da se “vadimo” i potencijalno značajno povećamo gubitak). Razlike između takvog berzanskog ponašanja, predviđanja rezultata utakmice ili igranja ruleta gotovo da ne postoji. Verovatnoća da se samoinicijativno prestane sa (maničnom) trgovinom, predviđanjem rezultata utakmica ili klasičnog ruleta na nedelju/mesec dana je minimalna. (Samo)kontrola je slaba, uzbuđenje ogromno, racio suštinski u drugom planu. Meni je ovde ipak cilj da rasvetlim vezu između kockanja i investiranja – premda mnogi investiranje i trgovanje na berzi poistovećuju, to su različite discipline.

Investiranjem mi preuzimamo rizike konkretne investicije u koju smo uložili i samim tim prihvatamo da su mogući različiti ishodi, odnosno da postoji neizvesnost ishoda  - ulaženje u neizvesnost nije samo po sebi kockanje (Ulaženje u neizvesnost je nešto što radimo svakodnevno, bili toga svesni ili ne). Koliko god naša odluka da u nešto investiramo bila zasnovana na određenim činjenicama, proračunima, analizama, nakon investiranja su moguća kretanja cene drugačije od našeg očekivanja, pogotovo u kratkom roku. Ako uzmemo na primer vlasničke hartije od vrednosti (akcije), na dugi rok njihovu cenu dominantno određuju stope rasta prihoda i profita te kompanije, kao i dividende koje će u budućnosti kompanija isplaćivati. Premda ono što se desilo nije garant da će se desiti/dešavati ponovo, neke projekcije kao i glavne rizike za ostvarenje tih projekcija je moguće izolovati i na osnovu toga napraviti određeno predviđanje cene u budućnosti. Na kratak rok na cenu utiču promena makro indikatora, promena monetarne i fiskalne politike, način na koji mediji prate konkretnu akciju, sukob na Bliskom istoku ili negde drugde na svetu, da li je naredni kvartalni izveštaj premašio/podbacio procene analitičara, kako se direktor/vlasnik firme oglasio na društvenim mrežama, da li je izabran za novog direktora Nase ili je u javnost izašla vest o njegovom raskalašnom privatnom životu koja menja reputaciju firme, da li ima insajderskog trgovanja, da li se sprema promena vlasništva… Sve navedeno praktično nije moguće predvideti.

Naše reakcije na dešavanja koja odstupaju od inicijalnih očekivanja nas mogu odvesti u domen kockanja, a još gore i „vađenja“. I ovde dolazimo do Bafetove kontrole emocija - bez kontrole emocija, šanse za uspeh se minimiziraju. Ako prihvatimo da su kratkoročne oscilacije nešto i normalno i očekivano, i da iste ne moraju biti u koliziji sa našom inicijalnom analizom na osnovu koje smo i napravili konkretno ulaganje, stvari postaju nešto lakše. A ako se i ispostavi da i jesu u koliziji, neki od osigurača bi trebalo da iskoči, i idemo dalje, sa limitiranim ukalkulisanim gubicima, „cenom“ rizika koji se nije razvio kako smo želeli.