Obodri me, obodri me

Ne morate da pratite sportska dešavanja da biste primetili agresivne marketinške kampanje koje vrše kladionice. Kako bi to trebalo regulisati, i koje su dobre prakse, ovde nije tema. Tema je da nas kladionice „podstiču“ da preuzmemo kontrolu, da iskoristimo sopstveno ubeđenje da možemo pogoditi/predvideti određene ishode. „Idealno“ i da odjednom pogodimo što više ishoda, sa što većom kvotom (u prevodu većom verovatnoćom negativnog ishoda po nas) – naravno, idealno za kladionice. Kladionice se suštinski klade na naš optimizam, na naš osećaj da imamo sve pod kontrolom… i na tome zarađuju milijarde. Kakav god da je naš „sistem“ u klađenju, njihov je superiorniji. Kladionice koriste našu urođenu manu, koje često nismo ni svesni.

            Danijel Kaneman, psiholog, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, je svoj radni vek proveo izučavajući ljudski um i pristrasnosti koje imamo prilikom zaključivanja. On, između ostalog, navodi da ljudi imaju sklonost ka samouverenim optimistima - neko takav će pre inspirisati ljude da ga prate ili privući resurse potrebne za ostvarenje nekog cilja. Ali, navodi i da treba praviti razliku kad su optimizam i (preterana) samouverenost korisni, a kada ne. Kada smo već nešto rešili da uradimo dobro je da se obodrimo i verujemo da ćemo uspeti da to izguramo do kraja. Veoma sam zahvalan svojoj trenerici što uspeva da izvuče još koje ponavljanje vežbe ili dodatnu seriju iz mene. Ali, u kontekstu donošenja odluka, i optimizam i samopouzdanje su veoma opasni (a kladionice trljaju ruke).

Anketa, u kojoj je na pitanje da li mislite da vozite bolje od proseka, 86% ispitanika odgovorilo da misli da vozi bolje od proseka, slikovito objašnjava sa čime se suočavamo. U svetu investicija i investiranja, stvari nisu mnogo bolje. Gotovo svi učesnici misle da su tu da bi „pobedili“ tržište, a mali je broj onih koji u tome i uspevaju. Oni koji ostvaruju prinose iznad prinosa repernog indeksa su retki (Procene su da bi investitori u SAD-u zarađivali više od 100 milijardi dolara godišnje više, kada bi samo ulagali   u instrumente koji prate vrednosti indeksa). Samouverenosti brokera, dilera, investicionih bankara svedoče priče, filmovi, knjige, poneka finansijska katastrofa. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da je jedna od dve osobe koje lično poznajem da  „znaju sve“, neopterećena time da je život i argumenti demantuju, iz ovog sveta. Kaneman navodi zabavno iskustvo koje je imao sa finansijskim savetnikom, koga je u tom trenutku već napustio. Savetnik mu je rekao da je to što čini glupo, da bi sad mogli da prave čuda, dok se on eto limitira na niže prinose, a prošle godine je nekoliko njegovih fondova imalo vrhunske prinose... Međutim, kada je pogledao šta mu je taj savetnik savetovao pre godinu dana, nijedan od savetovanih fondova nije napravio neki prinos. A savetnik to nije znao. Pošto u tom trenutku savetnik nije imao interes da ga laže, Kaneman izvlači zaključak da je, u sopstvenom preteranom samopouzdanju, savetnik stvarno verovao da je „razvalio“. Dakle, kad nam investicioni profesionalci reklamiraju da mogu da naprave visoke prinose, oni su uvereni da mogu da pobede tržište. I tu dolazimo do toga da je tanka linija između laganja i preteranog samopouzdanja, između obmane i samoobmane. Doduše, rizici su svakako na vama.

Jedna od čuvenih izjava Worena Bafeta je da ako ne uspevate da se izborite sa emocijama, ne očekujte da ćete uspešno upravljati novcem. Dakle, treba da imamo strpljenje, emocije pod kontrolom, svest da nismo racionalni i na sve to, garancije za uspeh ne postoje. Kad ovako „reklamiram“ investiranje, pomislićete, možda da se ipak držite po strani, a ja da promenim profesiju i bavim se na primer motivacionim govorima 😊